Orao, riba i zec

Orao je jednoga dana, kao po običaju, išao u lov. Ugledao je zeca, zaletio se prema njemu i zamahnuo otvorenim pandžama, a zec u tom trenu vikne: „Gospodaru planine, nemojte me pojesti! Ne znate što se skriva sve ovdje u nizinama.” „Neka ti bude!” reče orao. Zatim predloži: „Utrkivat ćemo se. Ako ti pobijediš, neću te pojesti. A ako ja budem prvi, jao, si ga tebi! Nađimo se gdje se nizine i planine susreću!” I tako su se dogovorili.

Pošto  se zec nije želio sam utrkivati s orlom, otišao je do mora i zamolio ribu da se s njima utrkuje. „Naći ćemo se tamo gdje se  more, nizine i planine susreću!” kaže joj zec. „Dobro, može”, odgovori  riba zecu. Kad je riba opet zaronila u dubine i otplivala daleko od obale, zec je razmišljao: „Riba će sigurno izgubiti u utrci,  orao će je pojesti, a ja ću se spasiti! Hi-hi-hi!” Sutradan našli su se riba, zec i orao na dogovorenom mjestu. Prije nego je počela utrka orao je razmišljao: „Prije ili poslije pojest ću oboje, pobijedili oni ili ne.” Na dogovoreni znak krenuli su svatko svojom stazom.

I tako dok su došli u šumu, zec se izgubio i prešao na orlovu stranu. „Što radiš na mojoj strani?” ljuto vikne orao. „Pogledaj oko sebe, zar ne vidiš da je oko nas gusta šuma?” kaže mu zec.  Dok su se zec i orao svađali, riba je neprimjetno prošla plivajući  pored njih i došla prva na cilj. Kad je orao primijetio da je riba pobijedila, razbjesnio se, ščepao je zeca i pojeo ga.

 

Ilija Petar Sinjeri-Horvat, 5. c